Pesma iz Prologa
Penelopa kći careva na čardaku beše,
Kad joj tice, tri po redu, hitro doleteše.
Prvo golub, beo ko mleko, s maslinovom granom,
Po tom op’o s vencem cvetnim u kljunu koščanom.
Najzad gavran s gujom ljutom slete i ulete.
Penelopa sluge pita: “Mogu l’ da se sete”?
Sluge ćute, Niko ne zna. Svak se čudom čudi.
Apelijan starac reče: “Svi smo smrtni ljudi,
No čuj mene, Penelopo, čuj me čedo krasno,
Duh Božiji kroz te znake proriče ti jasno,
Golub znači tihost tvoju, zvaćeš se Irina,
Blagodat na tebi Božiju — to znači maslina.
Op’o znači pobednika — pobedićeš strasti,
Venac cvetni znači slavu i nebeske slasti;
Gavran s gujom to je demon s pakostima svojim,
No ti ćeš ga pobediti terpenijem tvojim”.
To Irina sve sasluša, srcem ustreperi,
I reši se sva se dati spasonosnoj veri.
Što rešila, to svršila, i Bog joj pomože.
Molitvama njenim svetim spasi i nas, Bože.
