Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetu Varvaru.
Iako nije crveno slovo, u narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu
Sveta Varvara, poznata kao i Sveta Barbara. živela je u trećem veku u vreme rimskog cara Maksimijana i danas je svetiteljka koju poštuju obe crkve – i katolička i pravoslavna.
Iako nije crveno slovo, u narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.
Kult za ovaj dan podednako razvijen kako na Istoku tako i na Zapadu.
Kod nas je sačuvan običaj, da se danas kuva „varica“ od raznih žitarica, koja se jede sledećih dana. Takođe se seje žito, koje bi trebalo da ozeleni do Božića.
U „varici“ se kuvaju kukuruz, pšenica, pasulj, grašak – uglavnom zrnasti plodovi, koji se kuvaju na laganoj vatri. Jelo se, takođe, zove i „savica“, jer se jede sutradan, na praznik prepodobnog Save osvećenog.
Za kuvanje pšenice je potrebna šaka pšenice i tanjir ili posuda u koju ćete je posejati.
U plitku posudu stavite zemlju, pa na nju poređajte pšenicu, koja je stajala u vodi preko noći. Odozgo prekrijte zrna sa još malo zemlje, koju ćete svakodnevno kvasiti, odnosno prskati vodom na sobnoj temperaturi. Pšenična zrna se mogu staviti i bez zemlje. Samo se rasporede po dnu posude, tako da je u potpunosti prekriju.Nastavak na sledecoj strani…
