Sretenje Gospodnje je jedan od najsvečanijih praznika hrišćanstva.
Četrdeseti dan po rođenju Isusa Hrista, Deva Marija sa Josifom odlazi u Jerusalim u hram Božiji, noseći mladog Hrista, da ispuni dvostruki Gospodnji zakon, da se očisti od porođaja i da predstavi Gospodu svoje novorođenče. Kao svedoci ovog dogadjaja navode se Simeon i Ana, kći Fauilova, koji prepoznaju Mesiju pa potom obaveštavaju o dolasku dugoočekivanog.
Sretenje Gospodnje je jedan od najsvečanijih događa i na liturgiji, u jednoj od najlepših pravoslavnih molitvi, koju, dok u rukama nosi mladog Boga, izgovara pravedni starac: „Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po reči svojoj, u miru!“
Uveren da je to novi car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u međuvremenu božanska porodica beše već izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu angela Božjeg. Dan Sretenja praznovan je od samog početka, no toržestveno praznovanje ovoga dana ustanovljeno je naročito 544. godine u vreme cara Justinijana.
Na Sretenje 1804. god. održan je Zbor u Orašcu kojim je počeo Prvi srpski ustanak (pa je slavljen i kao Dan državnosti Srbije).
Na Sretenje 1835. god. u Kragujevcu je donet Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije (pa je slavljen i kao Dan ustavnosti).
Na Sretenje 1909. god. u Skoplju održana je prva skupština Srba u Osmanskom carstvu.
Srbi veruju da sutrašnji dan kazuje koliko će zima još trajati, a to zavisi od toga da li će mečka sutra izaći iz svog brloga i videti svoju senku. Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć.
Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.
