Sudeći prema broju crkava Svetog Sergija i Vakha u primorju i zaleđu južnog Jadrana, Srđevdan je u srednjem veku bio rasprostranjen praznik, sa verovatno znatnim učešćem stanovništva u obeležavanju te krsne slave.
“Sveti Toma, sneg već doma. Sveti Srđe, sneg sve grđe.“
Nakon cvetanja ovog kulta u Siriji od 4. do 7. veka, prostor zapadnog Balkana predstavljao je region sa snažnim uporištem kulta Svetog Sergija i Vakha tokom većeg dela srednjeg veka.
Srđevdan se smatra jednim od graničnih dana jna prelazu iz jeseni u zimu. I u meteorološkom smislu Srđevdan je bio važna odrednica. U vreme kad su zime duže trajale i kad je snežni pokrivač već u oktobru pokrivao zemlju, nastala je i narodna izreka – Sveti Toma, sneg već doma. Sveti Srđe, sneg sve grđe.
Zemljoradnici i ratari naročito paze da na Srđevdan ne izlaze sa volovima u polja, jer na taj dan ne valja orati. Veruje se da na taj dan i divlje zveri bivaju pitome i krotke.
MOLITVA SVETOM SERGEJU I VAKH – SRĐEVDAN
Carski ljudi, Sergije i Vakho,Sluge cara, al’ ne zemaljskoga,No Isusa, cara besmrtnoga,Car zemaljski svecima se rugaPa im skide pojas sa bedara Krepošću ih Gospod opojasa;Car im skide togu velikašku.U lepšu ih SpasiteljobučeUnetljenuodeždu besmrća.Car im uze prsten sa desnice. A Gospod ih lepšeprstenova. Duše njihne za sebe obruči.Car ih izgna iz dvora svojegaBog ih primiunebesne dvoreZemlja muči Hristove vitezeZemlja muči a nebo ih blažiTrulež goni od sebe čistotu,Zloba goni od sebe dobrotu,Sveti Vakho i sveti Sergije
Sve zemaljsko zemlji povratiše,Duše svete Bogu predadoše;Iz zemaljskog carstva izgnanici
Još i sad su zemlji svetilniciMukom svojom zlobu pobediše,Smrću za krst sebe proslaviše,
Pobednici nad mračnim silama, Put k pobedi pokazuju nama. Amin!
