Naši stari veruju da je noć između 18. i 19. januara vreme kada se nebo otvara i “Bog se javlja”.
Ako u Bogojavljenskoj noći u ponoć otvorite prozor i pogledate u nebo , verovatno ćete primetiti da i neko od vaših komšija radi isto . Ovo ne treba da vas čudi… reč je o prastarom srpskom običaju !
18. januara je Krstovdan, veliki hrišćanski praznik i prvi dan posle Božića kada se posti . Nekada je podrazumevao veliki broj rituala i običaja, ali je danas većina njih pomerena na Bogojavljenje. Ipak, glavna stvar dešava se uveče ! Čim Sunce zađe, uoči praznika, hrišćani počinju da se pozdravljaju sa “Bog se javi!”, a odgovaraju sa “Vaistinu se javi!” a naročito je bitno ostati budan do ponoći!
Naime, naši stari veruju da je noć između 18. i 19. januara vreme kada se nebo otvara i “Bog se javlja”. Prema verovanju, Bogojavljenje – javljanje ili objava Boga, dešava se u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, kada se na tren otvara nebo, da se ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti. U tom trenutku sve vode sveta prestanu da teku , a onaj ko se zatekne na otvorenom i to vidi, može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje .
Dan kada je Isus Hristos kršten u reci Jordan
Po hrišćanskom verovanju, 30. godine naše ere Isus Hristos je kao drvodelja živeo sa svojom majkom Marijom i njenim mužem Josifom, a tada je pozvao Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordan. Po Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu , otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…
