Ракија је универзални српски лек у народној медицини, Срби често пију по чашицу ракије пре сваког оброка, али на ште срца, након буђења. Пије се и у добром друштву, као кувана, а богами од ње некад зна и да заболи глава. Зашто је баш ово пиће толико популарно у нашем народу, сазнаћете након ових 11 чињеница!
1. Реч ракија је арапског порекла и потиче од речи „ал-рак“ што у слободном преводу значи – зној. У почетку је означавала пиће арак које се производило у Индонезији, Малезији и другим далекоисточним земљама, а добијало се дестилацијом преврелог сока или вина специјалних врста палми.
2. У Србији од сорти шљива које се најчеће користе за прављење ракије најзаступљенија је пожегача, а популарне су и друге ракијске сорте – црвена ранка, беле шљиве, моравка, метлаж. Поред шљиве популарне су и ракије од кајсије, дуње, крушке, грожђа и клеке.
3. Грејана ракија је неизоставна у дугим, зимским месецима. Ракија се обично пије док је врућа. Често се служи уз кисели купус, сланину, или гибаницу. Кува се углавном ујутру и намењена је првим комшијама, рођацима и пријатељима који свраћају на дружење. Одличан је аперитив и често се служи која „чашица“ пре јела.
