Zvao je, dolazio na vrata, molio sve prijatelje da popricaju sa mnom, vide u cemu je problem… Samo je zeleo razlog. Jedan jedinini, razuman razlog. Istina je da ga ni sama nisam imala. Nakon mesec dana, dosao je na rodjendan na kojem sam i ja bila. Sela sam pored decka sa kojim sam se muvala vec neko vreme. Govorili su mi kasnije kako je poludeo, pravio gluposti, kako se napio, kako mi je pesme pevao to vece a ja jedva da sam primetila da je bio tu.
Nisam ga ni pogledala. Poludela sam za ovim, zapocela novu vezu, nisam vise ni razmisljala o njemu. Dok jednog dana… Dok jednog dana nisam saznala da sam u drugom stanju i to vec sedma nedelje… Bila sam zbunjena. Bila sam uplasena, ubedjena da sam sa ovim novim deckom pazila, a bio je ubedjen i on. Nije prihvatao to nikako… U cetvrtom mesecu me je ostavio. Bilo je tesko ali nisma mogla da prestajem da mislim o Stefanu, mom ramenu za plakanje u bilo kojoj situaciji.
On je odustao nakon one zurke, bolelo ga je sto sam srecna sa drugim… Pokusavala sam da pricam sa njim ali nije zeleo ni da cuje. Odustala sam. Digla sam ruke od svega i sma nastavila kroz godine. Sada moj klinac ima 4godine, znam ciji je, ciji osmeh nosi i sa cijim me ocima gleda.
Nisam imala srca da mu kazem da je njegov jer on sada ima zenu i porodicu vrednu truda koji ja nisam umela da cenim… Ako ikad budes citao ovo, znaj da uvek… Ali UVEK kada mi mahne sa tom rucicom dok mi ide u susret, ja u njegovim okicama vidim tebe.
Autor teksta: www.neko-bitan.com
Copyright © 2017 Sva prava zadržana. Strogo je zabranjeno kopirati, prerasporedjivati, objavljivati ili modifikovati bilo koji materijal koji se nalazi na ovoj web lokaciji. Zabranjeno je kopiranje teksta, cak i uz navodjenje izvora. Svako kršenje autorskih prava biće strogo sankcionisano.