Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: „ Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu! Neka nam se rađaju zdrava deca! Neka nam rađaju žito i lozica! Neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!”.
Nekoliko nedelja pred Božić (već od Nikoljdana) i nekoliko nedelja posle Božića (do Savindana) traje svečano praznično raspoloženje – narod se veseli i raduje, u kućama i porodicama vlada prijatno duhovno raspoloženje, u atmosferi se oseća neko tiho praznično blaženstvo, pa se u takvim prilikama ljudi mire, praštaju jedni drugima uvrede nanete preko godine i ceo narod postaje jedna duša .
Ali Božiću prethode Badnji dan i Badnja nedelja.
Kod Srba Božić je praznik sa dosta običaja i njegova proslava počinje odlaskom na jutarnju liturgiju, na kojoj vjernici koji su postili Božićni post pristupaju Svetoj tajni pričešća.
Nakon liturgije, ukućani se okupe oko božićne trpeze, pomole se Gospodu, a zatim pjevajući tropar “Roždestvo tvoje Hriste Bože naš”, okreću i lome česnicu – pogaču u koju je stavljen novčić.
Vjeruje se da će onome u čijem dijelu česnice bude novčić naredna godina biti posebno srećna.
Božić je porodični praznik, taj dan se ne ide u posjete, sa izuzetkom polaznika ili položajnika – muške osobe, obično je to kum, komšija ili porodični prijatelj, koji dolazi u kuću slavljenika i prvi čestita Božić.
Božić se slavi tri dana, a vernici se pozdravljaju sa “Mir Božiji – Hristos se rodi”, uz otpozdrav “Vaistinu se rodi”.
