Tu sam gde jesam, ne kajem se što sam ostao. Moj svaki dan protiče u radu, od kad ustanem pa dok ne legnem, kao i radni dan čoveka u Beogradu. I tamo se radi, nema razlike, osim u vrsti posla.
U sezoni, Svetlan bere maline, i to mu je dodatni posao pored svakodnevene rutine. Žena mu je domaćica i čuva decu, a njegovi roditelji imaju male penzije. Kaže kako je više puta podnosio zahteve, kako bi dobio još jedan traktor koji bi mu pomogao u teškoj svakodnevnici, ali je stalno nailazio na zid od strane države.
Miodrag Mijo Vujetić koji radi u lokalnoj kafani „Planinka“ je stari Svetlanov prijatelj koji za njega ima samo reči hvale.
– Svetlan je jedini mladi stanovnik Zarožja koji je ostao ovde sa nama. Ja mu „skidam kapu“, ni iz čega je stvorio posao. U jednom trenutku nisu imali ništa, a onda je ovaj mladić sa svoje dve ruke, podigao štalu, sada gradi novu, posadio i posejao sve što je mogao, i uspeva da izdržava porodicu. Radi po ceo dan i mnogo se žrtvovao, ali sada vodi poprilično dobar život, objašnjava nam Mijo.
Uprkos svim nedaćama, Svetlan je srećan čovek koji živi sa porodicom na svom imanju i kako kaže tu radost ne bi menjao ni za šta.
