Najviše boli ta hladna ravnodušnost…to nezainteresovano ćutanje…Bežim od same sebe i lažem druge…da mi nisi važan,da si prolaznik,da si isti kao ostali, da me ne boliš…
Želim da sam sa tobom svaki sekund ,svaki minut,svaki dan ,svaki mesec,svaku godinu ili bolje rečeno – želim da sav svoj život ptovedem sa tobom…Ali,znam da to verovatno nikad neće moći da se ostvari. Znam da nemam nikakvo pravo na tebe,ali znaj da te volim više od života i da ne postoji ništa ne svetu što ne bih uradila za tebe…
Znaj, uvek ću te voleti ,jer ti si nešto posebno,i nisi ti kriv što je ovo ludo srce izabralo baš tebe…Molim te samo,ostavi svoje oči i svoj osmeh negde na nebu da ih uvek mogu videti i setiti se tebe. Voleću te i onda kada budeš siguran da sam te zaboravila, kada budeš mislio da ja više nemam snage za to, i zapamti „SAMO JE PRAVU LJUBAV TEŠKO UBITI“ , ona je „RATNIK“ koji se teško predaje,a i kad se preda odnese ti pola srca sa sobom.
Znaj da ću biti tu za tebe uvek,kad ti se zatvore sva vrata,moja će ti biti otvorena,i kada te svi napuste ja ću uvek biti tu …