Uzdignimo naše oči gore.
Gde nam zvezde, o Bogu govore.
Gde dom Hristov caruje u slavi,
Duše svete žive u ljubavi.
Ti nas Hriste Živi čuj,
Gospodi pomiluj!
Uzdignimo srca još te više.
Gde nam trulež svetska ne miriše.
Tamo gde su slasti ne umrle,
Gde se sveti s anđelima grle.
Ti nas Hriste Živi čuj,
Gospodi pomiluj!
A, uzdahe, naše upravimo.
I molitve tamo uzdignimo.
Gde nam blista Carica Nebesna,
Tam gde hodi molitva i pesma.
Ti na Hriste Živi čuj,
Gospodi pomiluj!
Pomozite Božji svetitelji.
Pomozite bogoljubitelji.
Naše molbe svojim očistite,
I pred moćnog Hrista uznesite.
Ti nas Hriste Živi čuj,
Gospodi pomiluj!
Pomozi nam, Nebesna Carice.
Čista Djevo, bolnih uzdanice.
Naše suze Ti očisti svojim,
Pa Ih prostri Ti pred Sinom Svojim.
Ti nas Hriste Živi čuj,
Gospodi pomiluj!
Naposletku smerno i skrušeno.
Naša srca k Tebi uzdižemo,
Hriste Bože pomiluj i spasi.
Da s’ u nam ljubav ne ugasi.
Ti nas Hriste Živi čuj,
Gospodi pomiluj!
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život.
Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak ne pre te ravnodnevnice.
Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan običaj darivanja jajima.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.
Vaskršnje slavlje
Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu.
Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: „Hristos Vaskrse!“ i „Vaistinu Vaskrse!“ Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita „Oče naš“ i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Tucanje jajima
Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, – „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.
Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
U nekim našim krajevima, sačuvan je dirljiv običaj, da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka. To svedoči o narodnoj veri, da su svi ljudi pred Bogom živi, i da umrli naši preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje.
