MOLITVA SVETOM MUČENIKU TRIFUNU
O, sveti mučeniče Hristov, Trifune, brzi pomoćniče svima koji ti pritiču i brzoposlušni zastupniče svima koji ti se pred tvojom svetom ikonom mole! Usliši sada i u svakom času moljenje nas, nedostojnih slugu tvojih, koji poštujemo sveti spomen tvoj u ovom svečasnom hramu i na svakom mestu zastupi nas pred Gospodom.
Ti, dakle, ugodniče Božji, koji si velikim čudima zablistao, izlij isceljenja na one koji ti pritiču sa verom i one koji su žalosni zaštiti, jer si i sam, pre ishoda svoga iz ovog prolaznog života, obećao da ćeš se za njih Gospodu moliti i isprosio si od NJega ovakav dar: ako neko u bilo kakvoj nevolji, žalosti ili bolesti duševnoj ili telesnoj počne prizivati sveto ime tvoje, taj da bude izbavljen od svakoga zla. I kao što si nekada kćer carevu u gradu Rimu, koju je đavo mučio, iscelio, sada i nas od strašnih njegovih lukavstava sačuvaj u sve dane života našeg, pa najzad i u dan našeg poslednjeg izdisaja budi naš zastupnik.
Budi nam tada pomoćnik i brzi progonitelj zlih duhova i onaj koji će nas u Carstvo Nebesko uvesti. I, kako ti sada sa svetima stojiš uz presto Božji, umoli Gospoda da i nas udostoji da budemo pričasnici večitog veselja i radosti, da bismo s tobom zajedno proslavljali Oca i Sina i Svetoga Duha Utešitelja, u vekove. Amin.
Posle mnogih Trifuna iz carstva i ovog Trifuna su pozvali u Rim da isceli carevu ćerku. Car ga je višestruko darivao, a Trifun je sve poklone razdelio siromašnima. Kada je na vlast došao car Dekije, sveti Trifun je mučen zbog sledbeništva Hrista, a sva mučenja podneo je s velikom radošću. Kako mu nijedna muka nije naškodila, mučitelji su mu odrubili glavu mačem.
Narodni običaji
Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da porežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom, kako bi grožđe dobro rodilo. Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće uspešno šljiva i biće rodna godina, a ako bude vedro, godina će biti sušna i nerodna.
Jedno od verovanja u narodu je, da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav. Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije, a na liturgijama se pominju stradanje svetitelja Trifuna.
Posebno u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja to je najveći vinarsko-vinogradarski praznik.
Veruje se i da Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi. Po nekih shvatanjima ovim danom počinje proleće, priroda počinje da se budi, kao i ljubav kod ljudi.
U narodu je za Trivunjdan vezano mnoštvo raznih običaja i verovanja.
Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće šljiva. Ako na Trivunjdan padne sneg, godina će biti kišna i rodna a ako je vedro, godina će biti sušna.
Sneg može još uveliko da iznenadi, ali se to smatralo berićetnim, pa se govorilo „Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!“ (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26. februara) iako je već sutradan, 15. februara, Sretenje, po narodnom shvatanju dan „susreta“ zime i proleća, kad se mečka na kratko probudi da vidi da li će uskoro nastati lepši dani i onda, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.
