Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci.
Žene i devojke donesu uveče kući „omaje“ tj. vode sa vodeničkog kola, a u novije vreme sa izvora ili čak i česme van kuće, s namerom da se od njih svako zlo i prljavština otrese i otpadne, kao omaja od kola i nevolja oteče od njih kao voda od izvora! U tu vodu stave različitog bilja a naročito selena, da prenoći, pa se ujutru njom umivaju da „speru“ nevolju.
Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno.
Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“, i selenom „da im duša miriše kao selen“.
Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
