Šta je insulinska rezistencija i kako se leči?
Kad insulin ne uspeva obaviti svoju funkciju u potpunosti, to jest da dovede do ulaska glukoze u ćelije masnog tkiva i mišića, dolazi do poremećaja koji je poznat kao insulinska rezistencija. Na smanjenu osetljivost ćelija ka insulinu mogu uticati genetske predispozicije, ali i gojaznost, trudnoća i druga oboljenja, poput masne jetre, ateroskleroze i dijabetesa. Celokupna situacija može se dodatno otežati, ako ste izloženi stresu svakodnevno ili dugo upotrebljavate pojedine lekove, a naročito steroide.
Pravilna ishrana, fizička aktivnost i regulisanje telesne težine najbolji je način za borbu protiv poremećaja kakav je insulinska rezistencija, jer ukoliko se zanemari, može dovesti do šećerne bolesti i kardiovaskularnih oboljenja. U nastavku saznajte kakva se dijeta i ishrana preporučuju..
Šta uzrokuje otežan metabolizam glukoze?
Da bi proizvelo dovoljno energije koja mu je neophodna za normalno funkcionisanje, naše telo kao gorivo koristi glukozu. Ona dopire do ćelija zahvaljujući insulinu, hormonu koji pankreas izlučuje u krvotok. Međutim, ako ćelije ne reaguju na insulin kako bi trebalo, gušterača luči sve više hormona, jer su potrebne veće doze za regulisanje nivoa šećera u krvi.
U navedenim slučajevima kada je osetljivost ćelija na insulin smanjena, insulinska rezistencija je prisutna i ona povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja i nepredvidivog dijabetesa tipa 2. Reč je o poremećaju koji ukazuje na otežan metabolizam glukoze, a leži u osnovi metaboličkog sindroma, čiji su znaci još i povećan obim struka, visok krvni pritisak i povišen nivo lošeg holesterola i triglicerida u krvi.
S druge strane, metabolički sindrom u čijoj je osnovi insulinska rezistencija, dovodi obolelog u nimalo bezazleno predijabetesno stanje, te može uzrokovati i brojna oštećenja krvnih sudova, što se kasnije manifestuje različitim kardiovaskularnim oboljenjima.
Insulinska rezistencija simptomi koji često izostaju
Insulinska rezistencija često nema nikakve simptome, a ukoliko se ipak jave, to mogu biti povećanje telesne težine, visok krvni pritisak, glad, otežana koncentracija i osećaj tromosti, pospanosti i obamrlosti.
Od svega navedenog smatra se da je gojaznost glavni faktor rizika za smanjenje osetljivosti na insulin – masne naslage mogu prouzrokovati upalne procese u telu, a kao rezultat toga javlja se insulinska rezistencija. Pritom, višak kilograma često je posledica manjka fizičke aktivnosti i nepravilne ishrane.
Prekomerno konzumiranje sastojaka bogatih prostim ugljenim hidratima, koji se u krvi razlazu na šećere, čini da mehanizam za apsorpciju šećera prestane da radi kako treba.
Recite veliko „ne“ slatkišima iz supermarketa
Promena načina ishrane može smanjiti potrebu za insulinom, sto je odličan način borbe protiv insulinske rezistencije. Da biste to postigli, zaboravite na hranu koja brzo podiže nivo šećera u krvi. Tu spadaju poslastice i specijaliteti od rafinisanog šećera i brašna, ali i jela koja sadrže transmasti, poput brze hrane, pomfrita, krofni…
Izbegavajte i bundeve, banane, dinje i ananas, kao i kupovni musli, a pri izboru mleka i mlečnih proizvoda, koji dokazano podstiču metabolizam glukoze i poboljšavaju osetljivost na insulin, vodite računa da uzmete one s niskim procentom mlečne masti.
Regulisanje telesne težine i redovna, makar i lagana fizička aktivnost mogu poboljšati osetljivost na insulin, dok konzumiranje namirnica s niskim glikemijskim indeksom može smanjiti potrebu za njim, jer se ugljeni hidrati iz takvih namirnica u krvi sporije razgrađuju na šećere.
Kakva se ishrana za insulinsku rezistenciju preporučuje?
Na prvom mestu trebate povećati dnevne doze vlakana i proteina. Naime, hrana bogata vlaknima preporučuje se zbog niskog glikemijskog indeksa, zbog čega bi jelovnik trebalo da obogatite integralnim žitaricama, naročito ako vam je insulinska rezistencija dijagnostikovana.
Povrće koje ne sadrži škrob takođe je dragoceno – brokoli, kupus, karfiol, krastavac, šargarepa, plavi patlidžan, zeleno lisnato povrće, paprike, celer. Može se koristiti i slatki krompir, koji, uprkos tome stoje bogat šećerom, reguliše nivo holesterola u krvi, pa se preporučuje i dijabetičarima.
Kada je voće u pitanju, dijeta za insulinsku rezistenciju preporučuje ono bobičasto, jer pored toga što je bogato antioksidansima i ublažava upalne procese u telu, dokazano umanjuje potrebe tela za insulinom. Ali, imajte na umu da je bobice najbolje jesti sveže.
Takođe,uz dovoljno vlakana, potrebno je povećati unos proteina, što se može postići konzumiranjem živinskog mesa bez kožice, tofu sira, jaja i ribe.
HRANA BOGATA VLAKNIMA VRSTE
Jednostavno rečeno, biljna vlakna su nesvarljivi ugljeni hidrati u hrani, a obično se dele na rastvorljive i nerastvorljive. Rastvorljiva vlakna se razlažu u vodi i metabolišu ih „dobre bakterije u crevima“ (nerastvorljiva se ne razlazu u vodi). Korisniji način podele vlakana jeste da ih razvrstamo na ona koja korisne bakterije mogu koristiti i ona druga. Jednostavno, treba imati na umu da postoji više vrsta vlakana, kao i različite vrste masti. Neka od njih su zdrava, dok su druga beskorisna. Takođe, postoji mnogo preklapanja između razgradivih i nerazgradivih biljnih vlakana, a većina namirnica sadrži i jednu i drugu vrstu.
Preporučena dnevna količina za žene iznosi od 25 grama, a za muškarce 38 grama. Hrana bogata vlaknima za probavu je stoga više nego korisna jer predstavlja odličnu zaštitu. Ako niste znali, broj bakterija koje „udomljujemo“ je deset put veći od ukupnog broja ćelija u organizmu. Ovi mikroorganizmi žive na našoj koži, u ustima i nosu, ali najveći broj ih se nalazi u crevima, prvenstveno u debelom crevu. Postoji oko 500 različitih tipova bakterija koje žive u crevima, a njihov ukupan broj je ogroman.
NAMIRNICE BOGATE VLAKNIMA ZA BOLJU PROBAVU
Jedna od glavnih navodnih koristi koje ima hrana bogata vlaknima jeste sprečavanje opstipacije. Tvrdi se da biljna vlakna u hrani pomažu u apsorpciji vode, povećavaju obim stolice i ubrzavaju kretanje crevnog sadržaja. Budući da gotovo svaki zdravstveni radnik smatra kako vlaknasta hrana može sprečiti zatvor stolice, pomislili biste da iza toga stoje čvrsti dokazi. Ipak, rezultati su poprilično nejasni. Neke studije pokazuju da povećano konzumiranje biljnih vlakana može čak uzrokovati opstipaciju, dok druge govore suprotno. U jednom istraživanju u kojem su učestvovale 63 osobe koje pate od hroničnog zatvora – dijeta s niskom količinom vlakana zapravo je rešila njihov višegodišnji problem. Oni koji su i dalje uzimali namirnice bogate vlaknima nisu osetili poboljšanje.
Takođe, studije su pokazale da razgradiva vlakna deluju blagotvorno u slučaju opstipacije, dok nerazgradiva nemaju to dejstvo. Zbog toga se postavlja pitanje treba li se hrana bogata vlaknima za probavu preporučiti olako svakom. Možda nekim ljudima pomažu, ali drugima mogu i pogoršati pomenuto stanje.Zaključak: dokazi da vlaknsta hrana pomaže pri opstipaciji prilično su slabi, a studije se međusobno ne slažu.Izgleda da to zavisi od osobe do osobe, kao i od vrste vlakana.
Namirnice koje se razlažu u vodi (rastvorljiva vlakna), su veoma korisne za celokupno zdravstveno stanje i pomažu u eliminaciji štetnih toksičnih supstanci, kao i u borbi sa viškom kilograma. Evo i koje su:
- sočivo
- ječam
- ovas
- jabuke
- pomorandže
- laneno seme
- jagode
- kruške
- orašasti plodovi
- pasulj
- krastavci
- šargarepa
- borovnice
- celer
Vodite računa o zdravim mastima
Dok transmasti mogu pogoršati stanje, zdravije varijante mogu smanjiti potrebu za insulinom, jer usporavaju oslobađanje šećera u krvotok i ublažavaju upale, koje su često uzrok insulinske rezistencije.
Rafinisana ulja zamenite hladnocedenim, a jelovnik obogatite izvorima omega-3 masnih kiselina. Avokado, riba, puter od kikirikija i orašasti plodovi trebalo bi da se nađu na vašem meniju, ali vodite računa da ne preterate u konzumiranju badema, lešnika i oraha, jer oni, uprkos tome što ne sadrže ugljene hidrate, obiluju kalorijama.
U smutije i salate dodajte laneno seme, koje pored zdravih masnih kiselina sadrži i dragocena vlakna. Od začina obavezno koristite đumbir, kurkumu i cimet, jer oni ublažavaju poremećaj kakav je insulinska rezistencija.
Koji nam recepti mogu smanjiti potrebu za insulinom
Ukoliko je insulinska rezistencija i vaš problem, preporučujemo da isprobate preporučene recepte:
Čorba od šargarepe s đumbirom
U šerpu sipajte 4 šolje povrćnog bujona, a nakon što proključa, dodajte 400 g oljuštene šargarepe, po 1 seckanu glavicu crnog i beloga luka i usitnjen koren đumbira dužine oko 5 cm. Posle nekoliko minuta kuvanja ispasirajte sve štapnim blenderom i dodajte toplu vodu u zavisnosti od željene gustine.
Pileći ražnjići s kurkumom i paprikom
Dobro izmešajte 1/4 šolje maslinovog ulja, svežecedeni sok od 1 limuna, 1 kašiku morske soli, 1 veći mleveni Čen belog luka, 1 kašiku kumina, 1 kašiku dimljene paprike, 1/2 kašike kurkume, 1/2 kašike kajenske paprike i 3 kašike seckanog korijandera. U toj marinadi ostavite 300 g pilećih grudi seckanih na kockice. Neka odstoje oko dva sata, a onda ih nabodite na drvene štapiće i pecite na roštilju.
Omlet s parmezanom i spanaćem
Umutite 2 jajeta, dodajte soli i bibera po ukusu i malo rendanog parmezana. Podmažite veći tiganj maslinovim uljem i sipajte jaja da prekriju dno. Dodajte pregršt svežih listova spanaća i nakon nekoliko minuta na tihoj vatri prebacite na tanjir, presavijte omlet napola i služite uz svezu zelenu salatu.
Čorba od brokolija i gorgonzole
Pomešajte 1 seckanu glavicu brokolija, usitnjeni beli deo 1 praziluka i l usitnjen čen belog luka. Prelijte bujonom od povrća tek toliko da prekrije sastojke i zagrevajte na tihoj vatri do ključanja. Potom ispasirajte smesu štapnim blenderom. Dodajte još 1/3 šolje povrćnog bujona i 40 g gorgonzole iseckane na komadiće. Nakon što proključa, služite uz dvopek od integralnih žitarica.
STA JE SECERNA BOLEST DIJABETES
Secerna bolest simptomi kao što su:jaka žeđ,često i učestalo mokrenje,problemi sa očima i vidom,teže zarastanje rana,hronični umor,česta glad,ekcemi po koži -nažalost pogađaju sve veći broj stanovništva.
Secerna bolest ili dijabetes je hronični, neizlečivi poremećaj metabolizma, za koji je karakterističan trajno povišen nivo glukoze u krvi. Bolesti nastaje usled prestanka ili nedovoljnog lučenja insulina, hormona koji se stvara u pankreasu,usled čega biva narušen metabolizam belančevina,ugljenih hidrata i masti. Nakon dužeg vremena dolazi do patoloških promena u strukturi i funkciji nerava,krvnih sudova i vitalnih organa lako je bolest odavno poznata, može se nazvati oboljenjem savremenog doba,budući da je najčešće prouzrokovana modernim načinom života – nedostatkom fizičke aktivnosti, nepravilnom ishranom i, posledično, gojaznošću.
GLUKOZA U KRVI I INSULIN
Ljudsko telo koristi energiju koju mu prvenstveno obezbeđuju ugljeni hidrati iz hrane, a većina namirnica razgrađuje se u prosti šećer – glukozu. Ovo jedinjenje se putem krvotoka prenosi do ćelija koje se tako snabdevaju energijom. Bez insulina, glukoza ne može dospeti do ćelija, te se zadržava u krvi, a kada njen nivo kontinuirano prelazi 7 mmol (126 mg/dL), reć je o patološkom stanju u medicini poznatom kao dijabetes. Secerna bolest se javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu (koje zahvataju i pankreas), a kod mladih osoba može nastati usled naslednih poremećaja ili oštećenja pankreasa zbog određenih zaraznih oboljenja.
SECERNA BOLEST SIMPTOMI
Jaka i konstantna žeđ,pojačana potreba za mokrenjem ,gubitak na težini i mršavljenje,čest osećaj gladi i stalna potreba za hranom,slaba cirkulacija,svrab po koži i suva koža,duže zarastanje rana po telu,česte infekcije (kandida i sl.),vaginalne infekcije,mutan ii zamagljen vid,malaksalost i umor,trnjenje ruku i nogu …Simptomi secerne bolesti su ponekad vešto maskirani i nije ih tako lako otkriti.Nasa preporuka je da povremeno izmerite šećer u krvi.U slučaju prisustva većeg broja navedenih simptoma svakako se obratite vašem lekaru.
SECERNA BOLEST TIP 1
Dijabetes tipa 1 je najteži oblik šećerne bolesti,nastaje kada ćelije pankreasa (beta ćelije) stvaraju veoma malu količinu insulina ili ga uopšte ne proizvode. Iako se dijabetes tip 1 javlja u svim starosnim dobima, najčešće ga srećemo se kod dece i omladine.Terapija insulinom primenjuje se od prvog dana, a lečenje obavezno uključuje strogu kontrolu nivoa šećera u krvi, dijetu i fizičku aktivnost.
SECERNA BOLEST TIPA 2
Dijabetes tipa 2 je najrasprostranjeniji oblik , kako kod nas, tako i u svetu. Pankreas osoba obolelih od tipa 2 proizvodi nedovoljne količine insulina ili je organizam stvorio rezistenciju (imunitet) na ovaj hormon. Javlja se najčešće kod odraslih (starijih od 40 godina) i gojaznih osoba. Savremeni način života veoma pogoduje razvoju ovog tipa šećerne bolesti.Terapija je kombinovana – dijeta, određeni, režim ishrane i oralni antidijabetici(tablete), uz umerenu i redovnu fizičku aktivnost. Ukoliko lečenje dijabetesa ne daje rezultate, uvodi se insulin s opcijom uključivanja oralnih anti-dijabetika.
TRUDNIČKI DIJABETES
Ovaj oblik šećerne bolesti uzrokovanje promenama u hormonskoj ravnoteži žene koje mogu dovesti do poremećaja u izlučivanju insulina i,posledično, povećane vrednosti glukoze u krvi. Većem riziku izložene su trudnice koje su starije od 25 godina, ukoliko su bile gojazne i pre trudnoće, naročito one koje imaju genetske predispozicije da im se razvije secerna bolest .Obično se vrednosti glukoze stabilizuju nakon porođaja, međutim, žene koje imale dijabetes u trudnoći kasnije postaju podložnije šećernoj bolesti tipa 2.
UZROCI DIJABETESA
Nasledni faktor:sklonost ka dijabetesu prenosi se direktno na decu, a da li će se bolest ispoljiti zavisi i od drugih činilaca, pa je to razlog što se secerna bolest ne pojavljuje kod svakog potomka. Takođe, dijabetičari nemaju uvek ovo oboljenje u porodičnoj istoriji.secerna bolest simptomi
Druga oboljenja i stanja: Postoje bolesti koje mogu prouzrokovati dijabetes (kao sekundarni oblik bolesti), a najčešće je reč o hroničnim poremećajima (alkoholizam, oboljenja gušterače…) i raznim endokrinim oboljenjima (nadbubrežna žlezda, hipofiza, štitna žlezda…). U takvim slučajevima uzročnici dijabetesa isti su kao, o oni koji su doveli do osnovnog oboljenja.
Rizični faktori jesu i preterano konzumiranje slatkiša, obilna ishrana i gojaznost,smanjena fizička aktivnost, prelazni period kod muškaraca i žena (menopauza ,klimaks)sklonost ka infekcijama i stres.
Medikamenti koji najčešće provociraju razvoj dijabetesa jesu antireumatici, lekovi protiv hroničnih oboljenja disajnih puteva, nekih bubrežnih i kožnih bolesti te različitih alergijskih stanja.
Dešava se da nivo šećera u krvi bude povišen i usled primene antihipertenziva i diuretika, kao i kontraceptivnih tableta.
SECERNA BOLEST KOMPLIKACIJE
Česte komplikacije dijabetesa jesu hiperglikemijska i hipoglikemijska koma, očna oboljenja (dijabetesna retinopatija,katarakta, glaukom oka), bolesti bubrega (nefropatija, infekcije, bubrežna insuficijencija, papilama nekroza), kardiovaskularni poremećaji (hipertenzija, koronarna bolest srca uključujući i infarkt srca, moždani udar, degenerativne promene na krvnim sudovima, posebno nogu),dijabetesno stopalo (ulceracije, infekcije, gangrena), kožne bolesti (infekcije,plikovi, crvenilo i žuljevi, smanjena osetljivost na toplotu).
Dugogodišnja secerna bolest može prouzrokovati oštećenje nerava poznato kao dijabetesna neuropatija. Ovaj poremećaj razvija se postepeno i neprimetno, a prvi simptom najčešće je trnjenje prstiju nogu ili stopala.
Erektilna disfunkcija takođe spada u komplikacije šećerne bolesti a povećava se sa starenjem, pa se obično javlja deset do petnaest godina ranije nego kod muškaraca sa normalnim nivoom šećera u krvi.
SECERNA BOLEST DIJABETES PREVENCIJA
Na genetiku kao faktor rizika ne možemo uticati, ali ono što se može učiniti da bi se sprečio nastanak dijabetesa jeste promena načina života i ishrane, pa stoga zdrave navike treba negovati od malih nogu. Nepravilna kombinacija hrane, mali broj obroka i neredovna fizička aktivnost dovode do poremećaja u regulisanju nivoa šećera u krvi i ugrožavaju zdravlje. Ne treba dozvoliti da se secerna bolest razvije i da dođe do komplikacija koje zahvataju kompletan organizam.
Ipak, najteže su one koje uzrokuju trajnu invalidnost – slepilo, infarkt,slog, amputacija nogu ili dijaliza, jer ometaju normalan život.Velika je zabluda da tablete, inuslin ili bilo kakva medikamentna terapija mogu uništiti šećer. Lekovi stimulišu pankreas da luči više insulina te da napravi dobar ćelijski odgovorna šećer u našem organizmu. Nivo glukoze u krvi može se smanjiti jedino fizičkom aktivnošću – šetnjom,plivanjem,vožnjom bicikla.Zato se dijabetičarima savetuje da obavezno,najmanje pola sata dnevno, posvete umerenom vežbanju.
SECERNA BOLEST ISHRANA
Kada je reč o ishrani, dijabetičari treba da jedu manje a češće obroke i da se rukovode takozvanim pravilom pesnice i dlana. Voće treba da se konzumira u količini pesnice, i to najbolje za užinu, i ne treba ga jesti nakon 18 sati. Povrće i salate uzimaju se u količini koja odgovara dimenzijama dve pesnice, a hleb (obavezno od celovitog zrna žita) i meso – u veličini dlana.
Večeru ne treba preskakati, ali je poželjno konzumirati je do 20.30 h, a tri sata nakon tog obroka dobro je pojesti neki mlečni proizvod(mleko,jogurt,kefir) ili činiju sveže salate od kupusa, kelerabe, šargarepe. Takođe, nije preporučljivo da se hrana priprema na ulju,već na vodi, a kasnije se može dodati kafena kašičica maslinovog ulja.