Zdravstvene ustanove i lekari kao zaštitnike svoje profesije slave svete Kozmu i Damjana, poznate kao Vračevi Bezsrebrenici, 1. novembra po starom tj. 14. novembra po novom kalendaru SPC.
Naime, pored domaće i crkvene slave, prema našoj vekovnoj tradiciji udruženja pekara, stolara, trgovaca, esnafi, preduzeća, sportski klubovi, partije, bratstva, zajednice, društva lekara i dr., mogu slaviti svoju slavu. Kao pokrovitelja i zaštitnika, oni za slavu uzimaju svetitelja koji je prikladan toj delatnosti ili zanimanju ili prema datumu osnivanja.
Slava se slavi kao crkvena ili školska, dakle ima svog domaćina i svi zajedno spremaju slavu jer su svi ustvari domaćini. Kolač i žito se nose u crkvu ili sveštenik dolazi da preseče kolač i osveti žito na mestu okupljanja svih iz tog udruženja. Stolari, recimo slave sv. Josifa, jer je bio stolar, a lekari Vrače(ve).
Bog je po svojoj volji stvorio svet i ljude na njemu. Izabrao je neke ljude preko sina svog Isusa Hrista i naučio hrišćane kako treba da veruju i žive. Jedni od izabranih bili su i dva siromašna mladića, rođeni negde u Aziji, od oca neznabožca i majke hrišćanke, Kozma i Damjan.
Ova dva svetitelja su prozvani bezmednim vračevima, tj. besplatnim isceliteljima i shodno Božijem proviđenju ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Po očevoj smrti, majka Teodotija, posvetila se hrišćanskom vaspitanju svojih sinova. Mladići su stasali i izučili veštine lečenja pa su, koliko svojim znanjem i veštinom, toliko i imenom Gospoda, pomagali mnogima bolesnicima. Sveti Kozma i Damjan su prozvani bezmednim vračevima, što znači da nisu naplaćivali svoje usluge, zato ih zovu i Bezsrebrenici, jer su zapovest primili od Boga: Badava primiste, badava dajite (Mat. 10, 8).
