Sutra slavimo Svetog Vasilija Velikog: Na Mali Božić se služi vasilica, porodica okuplja u miru i slozi

Mali Božić je drugo ime za Obrezanje Gospodnje, praznik posvećen Isusu Hristu

Dana 14.januara, u srpskom narodu se slavi Slava Sveti Vasilije Veliki, svetitelju poznatom kao velikom svetovnom i duhovnom učitelju crkve.

Vasiljevdan ili Vasilica, u srpskom narodu nazvan Mali Božić, jedan je od najznačajnijih hrišćanskih praznika, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve upisan crvenim slovima, a u Bogoslužbenom ustavu znakom velikog praznika (crveni krstić u crvenom krugu), što znači da je u prvoj od šest grupa u koje su rangirani svi crkveni praznici u godini.

 

Slaveći Slavu, Srbi vrše spomen na svetitelja koji je zaštitnik njihove porodice i zastupnik  pred Gospodom. Dubina i smisao srpske Slave je da se putem molitve svečari prisećaju svih svojih predaka, koji su proslavljali tog istog svetitelja i slavili Slavu toga dana. Slava je strogo domaći kult i veruje se da “ko krsno ime slavi onome i pomaže”.

 

Arhiepiskop Vasilije, nazvan je Velikim zbog svojih zasluga i smatra se učiteljem vascele Crkve, ocem istočnog monaštva, braniocem vere od jeretika. Sveti Vasilije Veliki rođen je od ocaVasilija i majke Emelije u vreme cara Konstantina Velikog, oko 329 godine, a umro 1. januara 379 godine,. Zbog izuzetne bistrine uma roditelji su ga poslali u Atinu, koja je u to vreme bila majka helenske mudrosti. U Atini je tokom petnaest godina izučavao filozofiju, retoriku, astronomiju, gramatiku, fiziku, medicinu i druge nauke tog vremena. Učitelj mu je bio slavni Evula, ali i Himerija i Proeresija, a školski drugovi Grigorije Bogoslov i Julijan, kasnije car odstupnik.

 

…nastavak na sledećoj strani…

Sutra je SVETI STEFAN : Narodna verovanja evo šta treba da uradite na Stevanjdan!

Januar je jedan od meseci kada pravoslavci proslavljaju i slave svetitelje. Posle jednog od najvećih praznika – Božića, kada se slavi rođenje sina Božjeg, Isusa Hrista, a već trećeg dana posle, 9. januara, Srpska pravoslavna crkva proslavlja Stevanjdan u čast Svetom Stevanu.

 

Sutra je Sveti Stefan, veoma poštovan praznik i česta slava kod srpskog naroda. U crkvenim spisima poznat je i kao Prvomučenik Stevan, jer je prvi koji je stradao za veru hrišćansku.

Sveti Stefan je je bio Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prozvan je arhiđakonom jer je prvi od sedmorice koga su rukopoložili sveti apostoli i postavili u službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Snagom svoje vere činio je mnoga čudesa.

 

Nadimak Prvomučenik dobio je zbog toga što je prvi hrišćanin koji je stradao za Isusa, iste godine kada se Isus vazneo na nebo. Sveti Stevan je ogromnom snagom svoje vere, pored toga što je pomagao sirotinji u Jerusalimu, svojim propovedanjima Jevrejima dokazivao da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova.To se nije dopalo njegovim bližnjima, pa su narodne duhovne starešine pobunile narod i Stevana lažno optužile za bogohuljenje i klevetu, nakon čega je on kamenovan.Njegovo telo tajno je uzeo i sahranio jevrejski knez i potajni hrišćanin Gamalil.

 

…nastavak na sledećoj strani…

MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI! Pravoslavci slave rođenje Isusa Hrista! OVO SU NAJSVETIJI SRPSKI OBIČAJI!

Božićni običaji i verovanja: Ovako se slavi najradosniji praznik! Taj dan se provodi u domu, porodično, ne ide se u goste i osim Položajnika, nema drugih gostiju u kući.

Božić je najradosniji od petnaest velikih verskih praznika, i slavi se tri dana. Božić se praznuje kao dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta i uvek se proslavlja 7. januara (25. decembra, po starom kalendaru).

 

Taj dan se provodi u domu, porodično, ne ide se u goste i osim Položajnika, nema drugih gostiju u kući. Na ikonama se oslikava pećina u kojoj su Josif i presveta Bogorodica sa novorođenim Isusom. Pored njih su jasle sa slamom pastiri koji se klanjaju, a iznad njih lete anđeli zvezda, koja najavljuje dolazak Spasitelja, a u prvom planu je jagnje.

 

Drugi dan Božića naziva se „Božji dan” mada je posvećen Bogorodici u zahvalnost što je rodila Spasitelja i tada se ljudi druže, odlaze u goste, ali se najčešće ide u „Mirboženje“, odnosno, uz pozdrav „Mir božji, Hristos se rodi!” mire se zavađeni, a sve loše se prašta i zaboravlja. Treći dan Božića je i prva krsna slava Sveti Stefan, arhiđakon i prvomučenik koji je stradao za veru. Na ikonama se prikazuje u đakonskoj odeći sa kadionicom i jevanđeljem, na kojem su tri kamena, simbol njegovog kamenovanja, a negde u levoj ruci drži trokraki čirak sa upaljenim voštanicama – „trikirije“.

 

 

 

 

Božić je dan kada je duh Isusa – deteta, sveprisutan među ljudima, donosi mir, praznik rađanja novog života, iz koga je nastao niz običaja i obreda, koji imaju jedan osnovni smisao i svode se na to da umole Boga, da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Pošto se slavi, pod se tri dana ne čisti i ne baca se ništa iz kuće, a trećeg dana Božića žene pokupe slamu od Badnjeg dana, u tišini, da se ne čuje da odlazi Božić, iznesu je iz kuće, pa je stave na grane drveta koje rađa, na košnice, ili se stavlja u gnezdo u kojem se legu pilići. Jedan snop se ostavi na neko suvo mesto da bi bio zapaljen na Đurđevdan, radi zaštite polja od grada.

 

…nastavak na sledećoj strani…

Sutra je Božić, a evo koji se običaju najčešće vezuju za ovaj praznik

Srpska pravoslavna crkva proslaviće sutra Božić, najradosniji hrišćanski praznik – dan Rođenja Isusa Hrista.

U času rođenja Isusa Hrista, koji je u ovaj svijet došao radi spasenja cijelog ljudskog roda od grijeha i vječne pogibelji, zvijezda je obasjala Vitlejemsku pećinu, a na nebu su anđeli zapjevali “Slava Bogu na visini i na zemlji mir, među ljudima dobra volja”.

Bogomladencu su se prvo poklonili pastiri, koji su mu darovali jagnje, a potom tri mudraca koja su mu na dar donijeli smirnu, tamjan i zlato.

 

…nastavak na sledećoj strani…

Srećan Božić, Hristos se rodi: Slavimo najradosniji praznik prema starim srpskim običajima!

Prema starom narodnom običaju, u kuću dolazi specijalni gost koji porodici prvi čestita ovaj veliki praznik…

Božić je najradosniji pravoslavni praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Prvi dan se uvek obeležava 7. januara i praznuje se tri dana.

 

Pravoslavni vernici rano ujutro odlaze na liturgiju, a oni koji su postili veliki božićni postodlaze na pričest.

 

Na Božić, prema starom narodnom običaju, u kuću dolazi specijalni gost koji porodici prvi čestita ovaj veliki praznik.

 

 

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Još sa vrata doziva domaćina i ostale ukućane, pozdravljajući ih sa “Hristos se rodi”, na šta mu oni uzvraćaju rečima “Vaistinu se rodi”.

 

Taj specijalni gost je obično muško kršteno dete, a u narodu se zove položajnik ili polažajnik. Treba da bude zdrav, krepak i veseo, kako bi cele naredne godine donosio sreću u kuću. Običaj je da ga domaćica daruje nekim simboličnim poklonom u znak zahvalnosti, nakon što domaćinima izrekne lepe želje, a onda zapali grančicu badnjaka i ubaci u peć.

 

…nastavak na sledećoj strani…

Najlepše SMS poruke za Badnji dan: Čestitajte Badnje jutro, Badnji dan i Badnje veče na originalan i poseban način!

Neka vaše božićne čestitke budu originalne i jedinstvene, u duhu najvećeg hriščanskog praznika! Izdvojili smo za vas po 10 najlepših SMS poruka za Badnje jutro, Badnji dan i Badnje veče.

Čestitke za Badnje jutro:

1. Svanulo je jutro belo, ne spavaju grad ni selo, jer danas i staro i mlado, po badnjak ide rado. Nek’ i tebi ova grančica sveta donese puno berićeta, ljubav, zravlje, sreću, i radost od svega veću. Srećno Badnje jutro!

2. Božićne vatre u srcu plamte, zdravlje i sreća neka te prate, a svako novo sutra, neka ti budi radost Badnjega jutra, i srećan ti Bozić sutra.

3. Evo ponovo najlepšeg jutra, Hristovo rođenje slavi se sutra! Kreni po Badnjak brzo se vrati i ispred kuće drvo uspravi. Srećno Badnje jutro domaćine!

4. Za vernika nema veće sreće, kad u šumu po badnjak se kreće, tad se skupi i staro i mlado po badnjak se uvek išlo rado. Običaji to su od davnina, prenose se sa oca na sina. Ti sad imaš obavezu svetu, da preneseš svome detetu. Da poštuje veru, Boga i da voli bližnjeg svoga.

5. Svanulo je jutro, od svih jutara bolje, želim vam sreću, snage i volje. Blagostanje, mir i dobrota nek vas prate celoga života. Srećno Badnje jutro.

 

6. Nazdravljam ti Badnje drvo, nazdravljam ga tebi prvo, nek veselje kuću krasi, od nevolje Bog nek spasi, sva divota domu tvome, to u srcu leži mome. Sretno ti Badnje jutro!

7. Dok se zora rana još rudi, po badnjak kreće reka ljudi. Za njima kreni sreća nek te prati, a čim posečeš božje drvo, u zdravlju kući se vrati. Srećno Badnje jutro!

8.
Kreni po badnjak dok zora blista,
to sveto drvo danas se slavi,
to drvo zgreja Boga Hrista
i svakog ko je vernik pravi.
Porani rano što možeš prije
i pravac šuma po Badnjak drvo,
ponesi sekiru, malo rakije,
jer toga dana, to radiš prvo.
Kada pronađeš drvo od hrasta
uz božju dozvolu što će ti dati,
u tri zamaha drvo obori,
sa božjim darom kući se vrati.

9. PRAVOSLAVCI i HRIŠĆANI ko će sa mnom nek’ porani, BADNJEG JUTRA prije zrake idem gori u BADNJAKE. Kao što su preci moji, uz dom SRPSKI da mi stoji. Da za BADNJE VEČE plamti, tradicija da se pamti i da SRPSKO ime traje, jer vera se ne prodaje!!!!

10.
Sveto drvo Badnjeg jutra što vam danas kuću krasi,
nek donese svaku sreću i od svake muke spasi,
i pozdrav vam šaljem glavni: srećan praznik pravoslavni!

 

 

 

Verovanja i običaji na Badnji dan: Ako želite zdravlje, sreću i napredak u domu ispoštujte OVA pravila

Badnji dan je najbogatiji hrišćanski praznik što se tiče naših narodnih verovanja i običaja. Iako se Badnji dan smatra pre svega hrišćanskim praznikom narod ga je proslavljao na način koji se teško može okarakterisati kao hrišćanski.

Većina badnjih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje nova godina i na verovanju da se baš tada odlučuje o sudbini kuće i ukućana u narednom jednogodišnjem periodu. Gotovo sve magijske ili kultne radnje o tim praznicima bile su inspirisane težnjom da se obezbede sreća i napredak u godini.

Izdvojili smo 20 starih narodnih običaja iz svih krajeva naše Srbije, koji se i dalje poštuju u mnogim seoskim, ali i gradskim sredinama gde za to postoje uslovi:

1. Još pre izlaska sunca na Božić se odlazilo na bunar, po takozvanu nenačetu vodu. Od te vode, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, prvo se odlivalo za mešenje česnice, zatim za umivanje ukućana, a potom su nalivana i sva jela za božićni ručak. U narodu se verovalo da “nenačeta” voda ima i isceliteljsku moć.

2. Postoji verovanje da je dobro za Božić započeti neki posao, jer bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati tokom čitave godine. Započinjanje posla bilo je simbolično, a posebno se počinjao posao koji prethodne godine nije išao od ruke ne bi li od Božića krenulo na bolje.

 

3. Ne valja bos ići po slami, jer će ukućane boleti noge, zato se odmah posle izuvanja navlače čarape na noge. U nekim delovima Srbije verovalo se da će mladić i devojka koji prespavaju na božićnoj slami tu noć sanjati osobu za koju će se udati, odnosno oženiti.

4. Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.

5. Na ovaj dan žene bi trebalo da zaklapaju grebene, jer će se tako zverima zatvoriti usta.

 

…nastavak na sledećoj strani…

Unošenjem slame, u kuću unosite Božji blagoslov: Značenje najlepših običaja za Božić!

Etnolozi otkrivaju šta simbolizuju badnjak, česnica, novčić i pečenica.

Obredni božićni rituali počinju na Badnji dan kada domaćin donosi badnjak kući, ali ga ne unosi do večere. Drvo kao simbol plodnosti, kako tumače etnolozi, ima pojedine prethrišćanske elemente. Poznato je da su od Božića dani duži i postojao je stari običaj da se pale velike vatre kako bi pomogli Suncu da što pre izađe i da nas ogreje.

Slama koja se u kuću unosi zajedno sa badnjakom simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus i veruje se da s njom u kuću dolazi mir i božji blagoslov.

 

Gradski običaji

 

Na selu su običaji više sačuvani, jer domaćin ima dvorište, u bunaru zahvata jutarnju vodu kojom se umiva. U gradu su običaji nešto drugačiji, badnjak se kupi na pijaci i obično se okiti bombonama, a grančica se stavlja i na ikonu. U posudu se simbolično poređa malo slame, lišća od badnjaka, oraha, suvog voća, pospe pšenica i zapali se svećica.

Nekada se hrana na Badnje veče služila na slami rasprostrtoj po podu i jelo se isključivo rukama. Metalni pribor za jelo nije bio dozvoljen. Danas se večera služi za stolom, uz upotrebu pribora za jelo. Kod našeg naroda postoji verovanje da se mora poslužiti najmanje 12 vrsta različite hrane i jedno glavno jelo. Običaj je simbolično podsećanje na 12 apostola koji su sa Isusom, sinom Božjim, bili na tajnoj večeri.

 

…nastavak na sledećoj strani…

SUTRA JE BADNJI DAN: Na ovaj dan iz kuće ništa se ne daje, a Srbi kažu ako si se s kim svađao, danas se izmiri!

Pravoslavni vernici u Srbiji u subotu 6. januara obeležavaju Badnji dan kada se u hramovima i domovima pale badnjaci i služe povečerja uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.

Na Badnji dan pravoslavci odlaze u šumu po hrastovo drvo – badnjak koje se uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Patos kuće posipa se slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist. Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se pomire i oproste uvrede.

FOTO: AP

Badnji dan je dobio naziv po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.

 

Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta, a dan koji mu prethodi je Tucindan. Običaje oko Badnjeg dana Srbi su nasledili od svojih predaka i još ih poštuju. Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Spasoje Vasiljev badnjak vezuje za slovensko božanstvo Svetovida.

 

…nastavak na sledećoj strani…

Običaji i verovanja za Badnji dan: Badnjak se seče samo u tišini!

Ovo drvo simboliše drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio…

Božić i slava su najpoznatiji i najpopularniji praznici u našem narodnom kalendaru. Nasleđeni su iz starinske religije, a tokom vremena su dobili sankciju crkve i hristijanizovali se, uključivši u sebe različite hrišćanske simbole, koji su nekada služili kao različiti rituali. Jedan od takvih je i seča Badnjaka, običaj po kojem se dan pre Božića i naziva Badnjim danom.

 

Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću, da bi ga domaćin u svoj dom uneo tek uveče, zajedno sa slamom i pečenicom.

 

Ovo drvo simboliše drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Međutim, kako praznici predstavljaju narušavanje prirodnog toka vremena, badnjak istovremeno nagoveštava i drvo krsta Hristovog.

foto: Shutterstock

Običaj je da se po Badnjak ide rano, pre izlaska sunca, kada domaćin sa sinovima ili unucima odlaži u šumu. Bira se obično mlado, pravo i zdravo stablo cerovog ili hrastovog drveta, koje treba da bude toliko da ga domaćin na ramenu može doneti kući.

 

Pohod u seču Badnjaka treba obaviti u tišini, izvan vidokruga komšija, prolaznika i poznanika, koji bi mogli da donesu lošu sreću. Kada se odabere odgovarajuće drvo, treba se okrenuti ka istoku, prekrstiti se tri puta, pomenuvši Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik.

 

…nastavak na sledećoj strani…