Danas su Materice: Mame i sve udate žene, evo šta treba da uradite na ovaj praznik!

Simbolika ovog uzajamnog “vezivanja” i “drešenja” dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog – Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga…

Danas su Materice – praznik majki, jedan od nekoliko koji predstoje Božiću. Kao što su majke vezivale na Detinjce, na isti način i deca danas vezuju majke.

 

Materice se slave drugu nedelju pred Božić. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišemna prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način na koji su njih majke vezivale na Detinjce.

 

Majka se pravi da ne zna zašto je vezana, dok joj deca čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se “dreši”. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima. U ovim pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti.

 

Najpre oci i majke, u treću nedelju pred Božić, koja se zove Detinjci, izjutra rano “vezuju” svoju decu, negde čak i onu u kolevci, a deca im se “dreše”. Pošto je to uvek nedelja po Svetom Nikoli, to obično “Sveti Nikola ujutru donosi deci poklone”.

 

…nastavak na sledećoj strani…

SUTRA SLAVIMO MITROVDAN: OVO VEČERAS NIKAKO NE BISTE SMELI DA RADITE!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju sutra Mitrovdan – praznik ustanovljen u sećanje na stradanje Svetog Dimitrija, čudotvornog svetitelja. U Sabornom hramu Rođenja Presvete Bogorodice sutra će biti služena Sveta liturgija sa početkom u 8 časova.

Ovaj datum se u narodu označava i kao hajdučki rastanak, i doba godine kada počinje zima.

Svetac koga kao krsnu slavu slave mnoge srpske porodice, rodio se u grčkom gradu Solunu od blagorodnih i blagočestivih roditelja, koji dugo nisu mogli da imaju decu.

Njegov otac je bio vojvoda Solunski, a položaj vojvode, Dimitrije je nasledio posle očeve smrti. Car Maksimilijan hteo je da Dimitrije bude gonitelj hrišćana u Solunu, na šta Dimitrije nije pristao, već mu se usprotivio.

Propovedao je hrišćanstvo i javno priznao pred Maksimilijanom da je hrišćanin. Razjareni car bacio je zbog toga Dimitrija u tamnicu. U tamnici mu se javio anđeo koji ga je ukrepio u stradanjima. Poslije nekoliko dana je pogubljen.

Hrišćani su tajno sahranili njegovo tijelo iz kojeg je počelo da teče miro, kojim su se bolesni lečili.

U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima.

 

Običaj je kod našeg naroda da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju nove.

Po vremenskim prilikama na Mitrovdan tradicionalno se predviđa kakva će biti zima: ako na Mitrovdan padne sneg ili bude mraz, zima će biti oštra i potrajaće do aprila. Kada na sam Mitrovdan padne sneg, kaže se da je to Sveti Dimitrije dojahao na belom konju. Lepo vreme na Mitrovdan siguran je znak da će zima biti oštra, a oblačan dan najavljuje blagu i toplu zimu.

NASTAVAK NA SLEDECOJ STRANI….

Danas su MITROVSKE ZADUŠNICE: Jednu stvar ne smete da zaboravite, čak iako ne idete na groblje!

Zadušnice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu…

Pravoslavni hrišćani obeležiće danas Mitrovske zadušnice i, prema tradiciji, obići grobove, zapaliti sveće i u hramovima dati pomene svojim preminulim precima.

 

Vernici na taj dan upućuju molitve Bogu za milost prema upokojenima i oproštaj grehova. Crkva je propisala posebne dane – Zadušnice, i to četiri puta godišnje.

Zimske zadušnice su u subotu, pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su letnje zadušnice, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, a jesenje, Mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan.

Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.

Zadušnice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.

Srbi običavaju da hranu koja se na Zadušnice nosi na groblje spremaju isključivo žene. Zadušnice nikad ne padaju u vreme posta, niti u posne dane u toku nedelje nego isključivo subotom. Za taj dan peku se kolači od belog brašna – prosfore, iznose se rakija, pivo, vino, voda, a u nekim krajevima i žito. Na groblje se poziva i sveštenik da tamjanom okadi grob.

 

Na Zadušnice se u crkama služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se ide do grobova pokojnika. Na grobovima se prislužuju sveće, a sveštenici obavljaju pojedinačne parastose i čitaju molitve za preminule. Ako nije moguće otići na grob pokojnika, njima se služi pomen u crkvi i obavezno upale sveće.

 

…nastavak na sledećoj strani…