Narodni običaji za Srpsku Novu godinu: Evo kako se obeležava Mali Božić!

Srpska pravoslavna crkva obeležava Novu godinu 14. januara po starom, julijanskom kalendaru, služenjem molebana, molitve za bogomblagoslovenu nastupajuću godinu.

Stari Rimljani su Novu godinu proslavljali 1. marta, ali su kasnije počeli da je slave 1. januara. Pre hiljadu godina, delovi Evrope su počinjali Novu godinu 25. marta. Početkom 17. veka, mnoge evropske zemlje su usvojile Gregorijanski kalendar, po kome se Nova godina slavi 1. januara. Danas mnogi narodi slave Novu godinu na razne načine.

 

Škotlanđani, na primer, obeležavaju praznik “Hogmenej“, kada pale male vatre koje simbolišu kraj stare godine. Na ulicama Glazgova Edinburga okupljaju se na desetine hiljada slavljenika. U ponoć zvone zvona, a okupljeni se ljube i pevaju uobičajenu novogodišnju pesmu “Stari prijatelji”.

 

Španiji, svako mora da pojede najmanje 12 zrna grožđa završnog dana godine. Svako zrno je za po jedan mesec u Novoj godini. Na izmaku godine, sa odbrojavanjem sata, svako stavi po zrno grožđa u usta. Prema verovanju, grožđe će svakome doneti sreću i uspeh.

foto: Shutterstok

Kanadi, u pokrajini Britanska Kolumbija, postoji zanimljiva proslava Nove godine. Slavljenici svih uzrasta obuku kupaće kostime i bućnu se u hladne vode Engleskog zaliva u blizini Vankuvera. Godišnji događaj se zove “Plivanje polarnih medveda”.

 

…nastavak na sledećoj strani…

Danas pravoslavni vernici slave SVETOG NIKOLU! Procitajte sta je strogo zabranjeno na danasnji dan

Svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji, naročito na ovaj dan.

Sveti Nikola je bio episkop Mire Likijske u Maloj Aziji u tadašnjem Rimskom carstvu, a danas u Turskoj. Živeo je u 4. veku u gradu Mira. U čitavom hrišćanstvu se poštuje kao svetitelj i čudotvorac.

 

Nikoljdan se proslavlja 19. decembra i kod Srba spada u slavu sa navećim brojem svečara.Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju od njegovihčudotvornih moštiju iz kojih neprestano izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici. Ovaj svetitelj je spašavao nasukane i izgubljene brodove, pa se smatra zaštitnikom moreplovaca. Zbog toga ga mornari često pozivaju pri opasnim situacijama ili brodolomima. Na ovaj datum su sve lađe, gde god se nalaze, bacale svoja sidra i do sutradan mirovale, odajući slavu ovom svetitelju. Danas se uoči praznika često zaustavljaju lađe dok se mornaripomole svetitelju i onda nastavljaju put.

 

Svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji.

Uz pomoć njegove molitve, slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha. Prema predanju iz naših krajeva, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.

 

SUTRA JE SVETI NIKOLA! Evo šta obavezno trebate da uradite!

Nikoljdan je praznik posvećen Svetom Nikoli. Proslavlja se 19. decembra u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve. Srpske porodice, koje tog svetitelja smatraju svojim zaštitnikom, na ovaj dan proslavljaju svoju krsnu slavu i u krugu najbližih slave svetog Nikolu.Kako Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, vernici pripremaju isključivo posnu hranu. 

Sveti Nikola je rođen u gradu Patari, u oblasti Likije, na području Male Azije, kao jedinac bogatih i znamenitih roditelja, Teofana i None. Kao jedinca darovanog od Boga, oni su ga Bogu i posvetili. Sveti Nikola je umro 19. decembra 345. godine (prema Julijanskom kalendaru 6. decembra), pa se taj dan obeležava kao pomen svetitelju i jedna je od najčešćih srpskih slava. Pravoslavni vernici svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom zla za ceo svet, a njegovo ime znači narodni pobeditelj, jer grčka reč „niki“ znači pobeda, a „laos“ znači narod, vernici.

 

 

Nikolaj se duhovnom životu naučio kod svog strica, Nikolaja episkopa patarskog, koji je osnovao manastir Novi Sion, u kom se Nikola zamonašio. Po smrti roditelja, Nikola je imanje razdelio siromašnima ne zadržavajući ništa za sebe. Pročuo se zbog svog milosrđa kao sveštenik u Patari, ali je on brižljivo skrivao svoja milosrdna dela.

 

…nastavak na sledećoj strani…

11 чињеница због којих је ракија омиљено пиће Срба: Стекните предзнање пре него што конзумирате српски бренд

Ракија је универзални српски лек у народној медицини, Срби често пију по чашицу ракије пре сваког оброка, али на ште срца, након буђења. Пије се и у добром друштву, као кувана, а богами од ње некад зна и да заболи глава. Зашто је баш ово пиће толико популарно у нашем народу, сазнаћете након ових 11 чињеница!

1. Реч ракија је арапског порекла и потиче од речи „ал-рак“ што у слободном преводу значи – зној. У почетку је означавала пиће арак које се производило у Индонезији, Малезији и другим далекоисточним земљама, а добијало се дестилацијом преврелог сока или вина специјалних врста палми.

2. У Србији од сорти шљива које се најчеће користе за прављење ракије најзаступљенија је пожегача, а популарне су и друге ракијске сорте – црвена ранка, беле шљиве, моравка, метлаж. Поред шљиве популарне су и ракије од кајсије, дуње, крушке, грожђа и клеке.

3. Грејана ракија је неизоставна у дугим, зимским месецима. Ракија се обично пије док је врућа. Често се служи уз кисели купус, сланину, или гибаницу. Кува се углавном ујутру и намењена је првим комшијама, рођацима и пријатељима који свраћају на дружење. Одличан је аперитив и често се служи која „чашица“ пре јела.

 

…nastavak na sledećoj strani…

Stari srpski trik kako da obuća ne propušta sneg i kišu: Mokre čarape i ozeble noge postaće prošlost

Koliko puta vam se desilo da pomislite kako ste konačno sigurni sa novim cipelama, jer su postavljene, tople, udobne, sa debelim đonom… skupo ste ih platili  i nema više bojazni da će bilo gde propustiti sneg i kišu?! Obujete ih, izađete u njima i vratite se mokrih čarapa i ozeblih stopala.

Naši stari možda nisu mogli da kupuju novu obuću toliko često kao mi danas, ali su odlično znali kako da je prilagode svim vremenskim prilikama. Otkrivamo vam proveren trik, iz davnina, koji je bio spas za stopala u zimsko i kišno vreme.

vodootporna obuća

Tajna je u pčelinjem vosku! Dovoljno je da njime premažete obuću, sačekate da materijal upije vosak i osuši se, a onda izglancate. I platnena obuća se pokazala uspešnom kad je u pitanju ovaj stari oprobani trik, ali je mana to što na platnu mogu ostati fleke od voska nakon što se on osuši.

vodootporna obuća

 

…nastavak na sledećoj strani…

Сви беже из села, али Немања је одлучио да се врати дедовини : Тмава код Куршумлије остала је само са предесетак становника

У потрази за бољим животом и лакшим динаром Срби из села одлазе у градове, остављајући пусте домове и земљу.

Иста судбина није заобишла ни село Тмаву код Куршумлије. Иако је Тмава удаљена само десетак километара од Куршумлије, има асфалтни пут, воду, струју и све услове за нормалан живот, али у њему живи само педесетак становника.

 

Међу реткима који су остали је породица Радовановић која обрађује више од 50 хектара земље и имају фарму са 400 оваца.

Немања Радовановић одлучио је да се, са супругом Јеленом, врати у своју дедовину и ту започне нови живот.

 

…nastavak na sledećoj strani…

Из Београда се преселили у Сирогојно: Напустили послове у престоници, продали стан и сад уживају у деци и сеоским пословима

Павловићи, млади брачни пар и њихове три ћерке, одлучили су се за животну промену каква се ретко виђа у Србији. Док млади већином одлазе из завичаја у престоницу и веће градове, јурећи посао и стан како би ту остали, Тијана и Вељко Павловић напустили су у Београду све – посао, стан… и преселили се у чувено златиборско село Сирогојно.

Нина, Ана и Лена уместо у бучном и загађеном Београду уживају на чистом златиборском ваздуху, што је родитељима био примарни циљ за пресељење. Павловиће радује што њихове девојчице имају у вртићу више од двадесет другара, кују туристичке планове, надајући се и да ће Тијана, виша медицинска сестра, након боловања почети да ради у сеоској амбуланти.

 

сирогојно

…nastavak na sledećoj strani…

POBEGAO JE U DIVLJINU I SAGRADIO SEBI KUĆICU IZ BAJKE: Unutrašnjost će vas OSTAVITI BEZ DAHA!

Tokom poslednjih nekoliko godina, naročito su popularne mini kuće. Većina njih može da se zakači za prikolicu, pa je možete prevesti gde god želite. Međutim, ovaj čovek je ideju mini kuće potpuno prilagodio svojim zahtevima i estetici.

 

Idilična lokacija
Kućica je smeštena na obali Vankuverskih ostrva, u Britanskoj Kolumbiji (Kanada). Nalazi se usred netaknute prirode, u bajkovitom okruženju kanadske lepote.

…nastavak na sledećoj strani…

MAŠALA Krmača oborila sve rekorde i upisala se u Ginisa: Oprasila 33 praseta, i slikali su ih sve na gomili!

Oborila rekord! Na farmi kompanije “Knez agrar” krmača je oprasila čak 33 praseta.

Krmače na ovoj farmi zbog brojnosti nemaju imena, već brojeve, ali je ova majka od milošte nazvana Rekorderka, piše Republika.rs.

Ona je rase F1, mešanac velikog jorkšira i rase landras, a prašenje je proteklo brzinski i bez većih problema.

– Počelo je u četvrtak oko dva po podne i sve je završeno za četiri sata. To je naša šampionka, dosad nam je rekord bio 29 prasića. I svi su živi i zdravi – priča Vladislav Stanaćev, agronom na ovoj farmi .

…nastavak na sledećoj strani…